ГУСЛАР

А гуслари, ка с неба звијезде,
Буктиње су били кроз стољећа
Те нас спаси пјесма и свијећа!

Кроз вјекове и мрачна столећа,

Србина си на борбу подсјећа,

Код народа вјеру одржава,

Да ће српска васкреснут држава

Кроз највише невоље и муке,

Кроз олује и кроз карамлуке,

Дизали сте устанке и буне,

Против страшне Отоманске круне,

Кад је Србин највише стрепио,

Гуслар га је надом кријепио.

Оштрио је пјесмом јатагане,

А Гуслима лијечио ране.

Докле сину зора и свануће,

И крвника ишћера из куће.

И кад наста пјесма и весеље,

Опет гуслар сједе у прочеље.

Али им је остало у крви,

Ко ће бити потоњи ил први!?..