ГУСЛЕ

ГУСЛЕ

Када гусле преко крила ставим

На све старе муке заборавим,

И уморну снагу опоравим.

И највише кад се разочарам,

Узмем Гусле па се разговарам,

Кад ми оне на крилу зајече,

Од сваке ме болести лијече,

Кад поменем Косово и Вука,

Задрхти ми гудало и рука,

На вечери како завардаше,

Кад Милошу Лазар наздрављаше,

Ал Муратов случај кад повежем,

Глас подигнем а гусле притежем,

Па ми срце у грудима пјева,

На мукама како је зијева,

Ко да такве људе обожава,

Ко слободе туђе угрожава,

И краљ Шведски онда на Полтави,

Што Русима оружје остави!

Наполеон и Виљем су тако,

Оба пошли путем наопако,

Па и Хитлер и његова сила,

Сломио је на Балтику крила,

И нацију јаку и велику,

Оставио у вјечноме мраку,

И сваки ће тако да обрши,

Који људске односе прекрши,

Ето куд се у прошлости занијех,

И да туђи опомињем гријех,

Но слушајте наше гусле миле,

Које су нас надом кријепиле,

Кроз велика и бурна столећа,

Биле су нам утеха највећа,

Послушајте гусле и гуслара,

Људска душа нек ви се одмара.